Tamara Obrenović

Oduvek sam bila fascinirana složenošću ljudskog uma i načinima na koje naše misli, emocije i ponašanje međusobno deluju i uređuju naš život, što je jedan od razloga zašto sam izabrala da se bavim baš psihologijom. Ova radoznalost, zajedno sa duboko ukorenjenom željom da podržim druge u snalaženju u životnim izazovima navela me je da nastavim svoje usavršavanje u oblasti psihoterapije. Takođe, činjenica da serija terapeutskih sesija, a nekad i samo jedan razgovor, mogu promeniti putanju nečijeg života me je uvek impresionirala. Pomisao da bih mogla da doprinesem nečijem procesu razvoja, da im pomognem da otkriju svoje snage i da dođu do ispunjenijeg života je ono što me inspiriše.

Trenutno sam na superviji REBT pravca psihoterapije, dakle u procesu da postanem licencirani psihoterapeut, put koji mi je omogućio da produbim svoje razumevanje terapijskih tehnika i nijansi ljudskog ponašanja. Želim da stvorim sigurni prostor za svoje klijente, gde mogu da otvoreno istražuju svoje misli i osećanja. Izgradnja snažnog terapijskog saveza je u osnovi moje prakse, jer verujem da su poverenje i razumevanje od vitalnog značaja za efikasnu terapiju.

Verujem da je biti psihoterapeut ne samo profesija, već poziv. Radi se o tome da budete prisutni sa nekim u njihovim najtežim trenucima i da ih navedete da sami pronađu svoj put napred. Putovanje svake osobe je jedinstveno i uloga terapeuta je da vodi, podržava, a nekad da jednostavno samo sluša. Kao što kaže Elis, spoljašnje stvari nas ne uznemiravaju, već uznemiravamo sami sebe verujući da one imaju moć da nas uznemire, prema tome svi smo mi krojači svoje sudbine samo nam je nekad potrebna pomoć da to uvidimo i upravo tu pomoć želim da pružim.