Psihoterapija je disciplina koja se razvija sada već preko sto godina, dok je koučing nešto novijeg datuma, ali ubrzano osvaja svet.
Vazda vlada zbunjenost u vezi toga šta tačno rade psihoterapeuti, a šta koučevi, a meni se čini da ni oni sami nisu najsigurniji šta ih razdvaja, osim godina obrazovanja i nekih birokratskih zavrzlama koje terapeuti imaju, a koučevi nemaju.
Dogodilo mi se nebrojeno puta da klijent kaže da je godinama išao kod nekog kouča i da mu je to sasvim odgovaralo iako se radilo čak i o nekom ozbiljnijem stanju kao što depresija ili OCD. Kako ne možemo da zavirimo u te susrete i ocenimo intervenciju, na kraju, moramo da verujemo klijentu da je on sasvim sigurno dobro znao da li radi nešto što mu prija ili ne. U tom smislu, omalovažavanje koučeva i njihovog rada, sve manje ima smisla jer da nema, ne bi bilo potražnje za njihovim radom i aktivnostima.
Psihoterapeut s druge strane često ima krući pristup, radi po određenoj metodi za koju se obučavao i na neki način on je izbor ljudi koji poverenje povezuju s činjenicama koje potvrđuju da se taj čovek školovao dugi niz godina za tu profesiju, a iza sebe ima i jako veliki broj sati ličnog rada u kojima je radio na svojim problemima. Da li je to garancija da će ti susreti doneti olakšanje čoveku? Ne uvek. Iako bismo i mi želili da postoje neke garancije, u radu s ljudima je to nemoguće.
Ono što još razdvaja ove dve slične profesije jeste cena koja je kod koučeva uglavnom viša, razumljivo, jer se oni sa klijentom obično vide ograničen broj puta i rade na nekoj određenoj stvari, često merljivoj (kao npr, kako da se na poslu izborim za veću platu ili kako da se bolje organizujem tokom dana). Koučevi po pravilu imaju bolji nos za biznis, brži su, bolje se slažu s tehnologijama i prisutniji su nego psihoterapeuti koji umeju da budu pasivniji, da žale za starim dobrim vremenima i off line radu. Ipak, cena rada psihoterapeuta je usklađena s njegovim iskustvom i obrazovanjem, ali i sa činjenicom da klijenti neretko dolaze i duže od godinu dana radeći na nekom svom problemu.
Kako da znate da li je vaša situacija za kouča ili psihoterapeuta? Ukoliko vam je potrebno da izbistrite glavu i pokrenete se u jasnom smeru, a ne plače vam se mnogo dok mislite na tu jednu određenu temu, vi ste kandidat za koučing.
Ukoliko imate utisak da ste predugo u mulju, radost je počela da kopni i osećate se kao da ste zaboravili ko ste – vi ste kandidat za psihoterapiju.
I jedan i drugi bi trebalo da vam podare osećaj smisla tokom tog susreta, trebalo bi da imate osećaj poverenja i opuštenosti i da pri završetku sesije već znate da ćete se rado pojaviti i sledeći put.