Psihoterapija za sve.

Od malih nogu želela sam da budem psiholog — da se približim ljudima i razumem njihov unutrašnji svet. U radu se oslanjam na REBT i bezuslovno samoprihvatanje: promena ne dolazi iz osude sebe, već iz svesne odluke da problemu pristupimo drugačije.

Velika ljubav prema psihoterapiji, kojoj sam i sama posezala kao snažnoj podršci, dovela me je do mesta na kom sam danas. Nežno i postepeno dolazimo do onoga što blokira rast, a zatim istražujemo nove izbore koji donose više slobode, autentičnosti i mira.

Još od detinjstva znala sam da je moj put onaj koji vodi kroz razumevanje ljudi. Kako sam i sama roditelj, duboko razumem koliko su odnosi u porodici važni za naš osećaj sigurnosti — i verujem da upravo u tim odnosima počinju najveće promene.

Oduvek sam bila osoba kojoj se ljudi poveravaju, jer su osećali da ih neću osuditi. KBT me je privukla idejom da je moć promene u nama — kroz topao, podržavajući odnos zajedno istražujemo kako vaše misli oblikuju ono što proživljavate.

Posle 18 godina u nauci, lični izazovi i teški gubici usmerili su me ka psihoterapiji — koja je postala moj poziv. Verujem u lekovitost odnosa u kojem se osećate prepoznato i dovoljno bezbedno da podelite svoje strahove i borbe.

Oduvek me je fascinirala različitost ljudskog razmišljanja i nepresušan izvor drugačijih ideja. Motivisana da bolje razumem ljude oko sebe, upisala sam kliničku psihologiju. Danas koristim transakcioni pristup koji nam pomaže da prepoznamo obrasce iz detinjstva koji i dalje oblikuju naše odnose i odluke.

Oduvek me zanimalo šta stoji iza našeg ponašanja — zašto neko ostaje u nezdravoj vezi, zašto osoba koja je postigla mnogo i dalje oseća da joj nešto fali. Rad sa mnom počinje slušanjem; zatim, korak po korak, nalazimo alate koji odgovaraju baš vama.

Verujem da svako od nas želi da raste i bude viđen, prihvaćen i podržan. Moj put bio je dugo traganje za odgovorima — kroz odnos prema sebi i drugima. Zajedničkim traganjem izdvajamo niti koje vode isceljenju: odnos, povezanost i ljubav prema životu.

Verujem da nema čoveka koji se nije plašio, kolebao ili padao. Strahovi i zastoji nisu dokaz da nešto nije u redu s nama — oni su poziv da stanemo i nađemo nove načine. Terapiju doživljavam kao zajedničko putovanje u kom gradimo autentičniji život.

Razumevanje odnosa među ljudima oduvek mi je bilo važnije od traženja „uzroka" u jednoj osobi. Teškoće se ne razvijaju izolovano, već u odnosima i značenjima koja nosimo — zato za mene terapija pre svega znači odnos, živ i jedinstven za svakoga.