Andrea Stajčić

Saznajte više

O meni

Put ka psihoterapiji pojavio se u trenutku kada sam bila spremna za njega. Kroz petogodišnju edukaciju u Geštalt akademiji u Beogradu, osim što sam sticala znanja i veštine za terapijski rad, prolazila sam i kroz sopstveni proces upoznavanja sebe. Taj lični rad mi je pokazao koliko neistraženih delova sebe možemo imati bez ikakve svesti o njihovom postojanju, a takođe i koliko je značajno da terapeut bude spreman da istražuje sopstvene teme, jer verujem da je to jedan od načina da budemo odgovorniji, prisutniji i otvoreniji prema ljudima koji nam dolaze na mesto klijenta.

Važno mi je da terapijski prostor bude prijatan i siguran, mesto gde postoji dovoljno vremena i podrške da se ono što je teško, bolno i neprijatno može polako istražiti.

U svom radu najviše pažnje posvećujem odnosu koji gradimo zajedno. Verujem da poverenje ne nastaje samo po sebi, već se gradi kroz duboku prisutnost, iskrenost i osećaj da je osoba prihvaćena onakva kakva jeste.

Kao apsolventkinja, radim uz redovnu superviziju koja omogućava kontinuirani razvoj i brigu o sopstvenom radu, što je važan deo odgovornosti terapeuta.

Smatram da je velika čast kada neko odluči da nam poveri osećanja, doživljaje, delove sebe koji mu se ne dopadaju, nesigurnosti i strahove, kao i one lepe stvari — uspehe u prevazilaženju životnih zastoja, radovanja, ostvarenja bilo koje vrste. Za to su potrebni hrabrost i poverenje u terapeuta. Sam dolazak na terapiju zahteva hrabrost, a na oboma je da izgradimo poverenje.