Jana Božić

Saznajte više

O meni

Za svet psihoterapije zainteresovala sam se na studijama dok sam izučavala razne oblasti psihologije, pedagogije i sociologije. Na modulu prevencija i tretman poremećaja ponašanja fokusirali smo se na teme razvoja svakog bića, a poseban akcenat stavljen je na to kako i zašto neko u datim okolnostima živi život na ivici kriminala, problema sa zavisnostima, siromaštvu i kako i zbog čega se neko nađe u takvim situacijama ili, sa druge strane, živi zadovoljno, postižući socijalne uspehe. Pored društva, kulture i porodice koje nas umnogome oblikuju, specifičan razvoj unutrašnjeg sveta oblikuje nas još više. Posmatrajući celokupnu sliku uvek se zapitam i zainteresujem za tu dinamiku društva i pojedinca gde postavljam pitanje: zašto se baš ovako osećam, mislim i ponašam u svetu u kom živim? Moje lično pitanje dovelo me je do Transakcione analize koja se bazira na sledećim principima: 1. Ljudi su Okej; 2. Svako je sposoban da misli; 3. Ljudi odlučuju o svom životu, a te se odluke mogu promeniti. I zato verujem da svako od nas bira i može da bira kako će svoj život proživeti u datim uslovima. Verujem da je ovo terapija opcija, a na nama je da te opcije istražimo. Psihoterapijski odnos ne podrazumeva stručnjaka koji je apsolutni autoritet i klijenta koji prima informacije, već je ovo prostor za obostrano aktivno učešće gde klijent o sebi zna, a psihoterapeut osoba koja osluškuje i vodi proces. Cilj je da klijent bude u kontaktu sa sobom, a ne „izlečen“ ili „najbolja verzija sebe“.

Uz podršku psihoterapeuta možemo spoznati neke naše „neobične“, ali i „obične“ delove sebe, složiti puzlice naših obrazaca ponašanja i razumeti zašto se osećamo na određeni način u određenim okolnostima ili periodima. Psihoterapija nije magija, nije davanje saveta, ni besmisleno ćaskanje – ona je dugotrajan i dugoročan proces koji ti pruža mogućnost da, ukoliko želiš, upoznaš sebe.