Kada se u životu odlučite da prvi put potražite pomoć psihologa ili psihoterapeuta, susrećete se s nizom pitanja na koja nije uvek lako naći odgovore koji će vam biti brzo i u potpunosti jasni.
U ovom tekstu pokušaću da vam pomognem da taj proces protekne što lakše i jednostavnije, kako biste što pre pronašli najbolje rešenje za sebe i znali na šta je važno da obratite pažnju kada birate psihoterapeuta. Ukratko, ovo je moj vodič o tome kako izabrati psihoterapeuta.
Psiholog, psihoterapeut ili psihijatar – u čemu je razlika?
Pre svega, želim da vam objasnim razliku između psihologa, psihoterapeuta i psihijatra. To je nešto što ljude najčešće zbunjuje i kada dolaze kod nas, nisu najsigurniji koju vrstu pomoći treba da traže.
Ko je psihoterapeut?
Psihoterapeut je osoba koja je, uz prethodno visoko obrazovanje, završila višegodišnju specifičnu edukaciju iz psihoterapije. U okviru standarda Saveza društava psihoterapeuta Srbije, psihoterapijska edukacija u određenom modalitetu traje najmanje četiri godine i uključuje teorijsku edukaciju, lični rad, superviziju i direktan rad sa klijentima. [1]
To znači da je iza te osobe veliki broj godina učenja i pripremanja za tu profesiju.
Psihoterapeut je obučen da radi s osobom individualno, s parom, s porodicom ili s decom, u zavisnosti od modaliteta koji je završio i svojih dodatnih kompetencija.
Tu se njegov obrazovni put ne završava. On nastavlja neprestano da se razvija i uči jer je psihoterapija disciplina koja se i dalje razvija.
Dakle, psihoterapeut pruža uslugu psihoterapije ili ličnog rada i cilj tog susreta je da se smanje simptomi, razumeju i menjaju obrasci koji čoveku stvaraju problem i poboljša kvalitet života.
U našem savetovalištu rade sertifikovani psihoterapeuti i psihoterapeuti pod supervizijom, koji su na završnim godinama edukacije. Svi oni, i sertifikovani i terapeuti pod supervizijom, idu na svoje supervizije i intervizije i neprekidno rade na tome da usavrše svoje umeće pružanja psihoterapije ljudima kojima je ta pomoć potrebna.
Ko je psiholog?
Psiholog je osoba koja je završila studije psihologije na osnovnom ili master nivou, a ponekad i na nivou doktora nauka.
Nakon toga može da pruža različite psihološke usluge u skladu sa svojim obrazovanjem, dodatnim edukacijama i propisima zemlje u kojoj radi. Psiholozi mogu raditi savetovanje, psihološku procenu, istraživački rad, rad u institucijama i niz drugih poslova, a mnogi se nakon studija odlučuju i za dodatnu psihoterapijsku edukaciju.
Dakle, studije psihologije daju široko znanje iz oblasti psihologije, ali ne znače automatski da je neko završio edukaciju za psihoterapiju. Ako psiholog pruža psihoterapiju, važno je proveriti koju psihoterapijsku edukaciju ima.
Većina naših psihoterapeuta u savetovalištu je u osnovi psiholog ili klinički psiholog, ali neke kolege imaju osnovne studije iz drugih oblasti i uz psihoterapijsku edukaciju završile su i program propedeutike.
Tu se obrazuju iz predmeta kao što su psihopatologija i druge relevantne oblasti, što im pruža mogućnost da u svom radu razlikuju probleme koji jesu ili nisu optimalni za psihoterapijski rad. [2]
Ko je psihijatar?
Psihijatar je doktor medicine sa specijalizacijom iz oblasti psihijatrije.
Psihijatar može da procenjuje mentalno stanje, postavlja dijagnozu kada je ona potrebna i propiše farmakoterapiju, odnosno lekove. Psihijatri koji imaju i odgovarajuću psihoterapijsku edukaciju mogu pružati i psihoterapiju.
U našem savetovalištu sarađujemo s dve doktorke koje rade i uživo i online i koje su mnogim našim klijentima pomogle da dobiju odgovarajuću terapiju lekovima, koja je ponekad potrebna da bi se psihoterapijski rad nesmetano odvijao.
Kome da se obratim?
Većina ljudi koji dolaze na moj sajt ukuca svoj simptom kao što je anksioznost ili depresija ili „online psiholog“ i nakon toga se vrlo brzo nalazi u situaciji da mora da izabere s kim će pokušati da radi kako bi svoje simptome smanjila i kvalitet života poboljšala.
Bez obzira na to da li ste na ovom sajtu ili nekom drugom, kada vam neka osoba privuče pažnju, savetujem da odete na njen profil i pročitate kako je ta osoba obrazovana, čime se bavi i u čemu se usavršava, što će vam pomoći da upotpunite utisak.
Ako vam je potrebna dodatna informacija u vezi sa određenom osobom, važno je da to pitanje postavite.
Možemo reći da je za veliki broj psiholoških problema, probleme u komunikaciji, životne petlje, probleme koji se tiču bliskosti i odnosa, psihoterapeut osoba obučena da vam pomogne da te probleme razumete i razrešavate.
Psiholog bi mogao da vam bude potreban ako vam je potrebna psihološka procena, baterija testova i nalaz, sudsko veštačenje, asistencija u istraživačkom radu ili druga vrsta psihološke usluge.
Psihijatar vam je potreban ako želite da razmotrite farmakoterapiju ili da sa lekarom razgovarate o tome da li bi u vašem slučaju bilo potrebno uključiti lekove.
Naravno, ove oblasti se mogu i preklapati, pa je sasvim u redu da stručnjaka kog ste prvo kontaktirali pitate kome bi bilo najbolje da se obratite.
Na šta da obratite pažnju kada birate psihoterapeuta
Sada kada znate koga treba da izaberete, možemo da nastavimo u pravcu da to i umete da uradite na način koji će vam pomoći u tom procesu.
Moj lični savet je da tome pristupite temeljno i sistematično i da ne brzate. Većina psiholoških problema nije nastala preko noći i nije dobro da ishitreno pristupamo odabiru pravog psihoterapeuta za sebe.
Uzmite u obzir svoj lični utisak, obrazovanje odabrane osobe, teme u kojima osoba ima iskustva i, po mogućstvu, odvojite vreme i za kratku konsultaciju s tom osobom kako biste u ličnom kontaktu dobili sopstvenu impresiju.
Pogledajte:
- koje obrazovanje osoba ima
- koju psihoterapijsku edukaciju je završila
- da li je sertifikovana ili radi pod supervizijom
- s kojim temama i problemima najčešće radi
- koliko dugo radi s klijentima
- da li vam odgovaraju način rada, cena i dostupni termini
- kako se osećate kada razgovarate s tom osobom.
Zašto je odnos sa psihoterapeutom toliko važan?
Zato što ćete s psihoterapeutom praviti odnos u kom će se dešavati suština procesa kroz koji pokušavate da razumete i promenite ono zbog čega ste došli.
Odnos možete napraviti samo s osobom koja vam prija, koju imate osećaj da razumete i za koju imate osećaj da ona vas dobro razume.
Istraživanja terapijskog odnosa podržavaju značaj ove veze: velika meta-analiza koja je obuhvatila 295 studija i više od 30.000 klijenata pronašla je stabilnu povezanost između kvaliteta terapijske alijanse i ishoda psihoterapije. [3]
Bez obzira na to da li je odabrani psihoterapeut doktor nauka ili poznati influencerski terapeut, to ne garantuje da će se između vas izgraditi odnos koji će za vas biti dobar i terapijski koristan.
Na to kakav će se odnos izgraditi utiče puno toga, a na samom početku vi možete da posvetite dovoljno vremena ličnoj proceni, zajedno s prikupljanjem informacija o tom terapeutu, kako biste mogli da ocenite da li je to osoba s kojom želite da krenete na taj put za koji se popularno kaže da je put kojim se ređe ide.
Koliko je važan psihoterapijski modalitet?
Kao što sigurno neko primećuje, ja do sada nisam pisala o terapijskim modalitetima.
Iako ljudi dolaze vrlo često s jasnim predstavama da žele REBT, KBT ili geštalt terapeuta, i ja i moj tim uvek pružamo sve informacije koje čovek traži, želim da vam kažem da je moje iskustvo takvo da to nije jedina, a često ni presudna informacija kada krećete na put ličnog rada.
Želim to pobliže da vam objasnim kako biste bolje razumeli.
Svaka psihoterapijska edukacija se organizuje u oblasti određenog modaliteta. Tih modaliteta na svetu ima jako puno, ali postoje neki najpoznatiji i najpopularniji, tako da kada ljudi odluče da idu na psihoterapijsku edukaciju, oni biraju modalitet koji odgovara njihovom senzibilitetu, njihovim vremenskim mogućnostima ili njihovom očekivanju kako žele da rade s klijentom.
Nije retko da jedan psihoterapeut tokom svog života završi dve ili tri različite edukacije, ali ono što se najčešće dešava je da psihoterapeut završi jednu i onda stalno ide na dodatne manje edukacije koje ga vremenom čine integrativnijim u načinu rada.
To znači da ume da kombinuje različite pristupe i tehnike i prilagođava ih svakom klijentu kako bi mu pomogao na najbolji mogući način.
Niko nema „tapiju“ na neku tehniku ili metod. REBT terapeut može da primenjuje REBT tehnike, ali kroz dodatno obrazovanje može uključivati i metode iz drugih pristupa kada je za njih obučen i kada proceni da odgovaraju konkretnom klijentu.
U zasebnom tekstu ćemo pisati o svakom modalitetu ponaosob, ali za sada želim da ostanem na liniji u kojoj vam savetujem da obratite pažnju iz kog je modaliteta psihoterapeut i da ga otvoreno pitate šta to tačno znači za način njegovog rada i da li u radu koristi još neke pristupe.
Možete ga takođe pitati zašto je odabrao baš taj modalitet među svim drugim. To vam može pomoći da prepoznate da li se taj terapeut i vi razumete dobro.
Verujte svom utisku, ali proverite informacije
Ovde želim da naglasim da u prvom kontaktu s odabranim terapeutom verujete svom unutrašnjem osećaju.
Za dobar početak nužno je da budete motivisani, da imate osećaj poverenja i sigurnosti kada je reč o vašoj odabranoj osobi.
U taj odnos ćete investirati dosta vremena, a i sredstava, i važno je da vaš izbor bude u saglasju s vašim vrednostima.
To ne znači da psihoterapeut mora uvek da vam govori ono što vam prija ili da na terapiji nikada nećete osećati neprijatnost. Ali trebalo bi da imate osećaj da možete otvoreno da govorite, postavljate pitanja i kažete i kada vam nešto u terapijskom odnosu ne odgovara.
Cena psihoterapije
Živimo u svetu gde je društvo trenutno tako postavljeno da psihoterapiju ljudi najčešće moraju da plaćaju iz svog džepa.
Kada god radim s klijentom volim da objasnim ovaj aspekt našeg odnosa kako bi to bilo jasno. O novcu je uvek neprijatno govoriti i zato je dobro imati tu sliku jasnu kako ne bi bilo mutnih zona.
Cene u našem savetovalištu se kreću od 25 do 100 evra po jednoj sesiji. Sesija traje 50 minuta i cena zavisi od mnogo faktora, ali glavno je ko je terapeut, koliko ima iskustva i obrazovanja i da li je sesija uživo ili online.
Po pravilu, terapeuti na početku svoje psihoterapijske karijere naplaćuju niže cene, ali to nikako ne znači da je kvalitet njihovog rada automatski upitan.
Svi terapeuti koji rade kod nas imaju najmanje 300 odrađenih sesija ili minimum dve godine rada s klijentima.
Kasnije, ako se razvija njihov poslovni put i kapaciteti su im popunjeni, mogu vremenom da odluče da cenu povise.
Pored profila svakog od naših psihoterapeuta naznačena je cena za rad uživo i za rad online.
Cena za rad uživo je kod nekih terapeuta neznatno viša jer psihoterapeut plaća i prostor. Osim toga, neki psihoterapeuti imaju drugu cenu ukoliko je rad s parom, a ne samo s pojedincem i sve to je važno pitati na početku kako ne bi bilo nedoumica.
Kod izbora psihoterapeuta zato je važno razmišljati i o tome da li je cena terapije za vas dugoročno održiva.
Online ili uživo psihoterapija?
Istraživanja pokazuju da online psihoterapija može biti veoma efikasna. Za terapeutom vođenu kognitivno-bihejvioralnu terapiju, na primer, meta-analiza 54 randomizovane studije pronašla je malo ili nimalo razlike između rada na daljinu i rada uživo. To ipak ne znači da je svaki oblik online terapije podjednako pogodan za svaku osobu i svaki problem. [4]
Prednosti online rada su lakoća organizacije, brzina i dostupnost termina. Ne postoji vreme koje je potrebno izdvojiti za putovanje na seansu.
Kada se klijenti nalaze na drugim stranama sveta i žele da imaju psihoterapiju na svom maternjem jeziku, ta prednost je neprocenjiva.
Rad uživo ima svoje karakteristike i konkretna i najveća prednost je dubok kontakt uživo koji imaju dve osobe koje sede u jednoj prostoriji i ne komuniciraju samo rečima već i načinom govora, tonom, pogledom, pokretima ruku i tela.
Komunikacija između dva čoveka se dešava na puno načina, a ne samo govorom i u tom smislu rad uživo jeste veoma ugodan.
Ipak, ako bih nakon gotovo cele decenije rada online trebalo da kažem koji način rada je bolji, to ne bih uspela da uradim.
Takođe, online način rada nije uvek idealan kada je reč o deci i adolescentima, a kada je reč o parovima i online radu, mi uvek savetujemo da se priključuju s različitih uređaja kako bi se uspostavila uravnoteženija dinamika.
O svemu ovome i svim detaljima važno je i potrebno pričati sa svojim psihoterapeutom.
Kako izgleda prva seansa kod psihoterapeuta?
Ukoliko ste doneli odluku da počnete rad sa svojim psihoterapeutom, prva sesija ili prvih nekoliko sesija uvek služe i tome da zajedno proverite da li jedno drugom odgovarate.
Da li vam je ugodno da komunicirate, da li su informacije koje dobijate razumljive i jasne i da li je terapijski prostor dovoljno bezbedan da možete slobodno da govorite bez cenzure.
Prva seansa je uvek sastavljena od početnih koraka koji podrazumevaju upoznavanje, određivanje frekvencije viđanja, definisanje terapijskog cilja, dogovor kako ćete komunicirati, kako se vrši uplata, kako funkcioniše otkazivanje i druga praktična pitanja.
Svi aspekti vaše saradnje treba da budu jasno komunicirani kako bi odnos bio stabilan i održiv.
Koliko dugo se ide na psihoterapiju?
Na ovo pitanje nema jednoznačnog odgovora.
Ljudi se javljaju s najrazličitijim problemima, od toga da imaju socijalnu anksioznost koja znači da imaju osećaj neprijatnosti kad idu u školu ili na posao, ali ipak idu, do toga da osoba svoj prostor napušta vrlo retko ili nikad.
Ta dva problema, iako možda na prvi pogled pripadaju sličnoj oblasti, ne mogu biti tretirana ni na isti način, niti u istom intenzitetu, niti će razvoj terapijskog procesa biti isti.
Svaki čovek je jedinstvena životna priča za sebe, sa jedinstvenom istorijskom linijom razvoja, porodičnim okolnostima i biološkim predispozicijama.
Zbog toga ne postoji univerzalno vreme koje čovek „treba“ da provede na psihoterapiji. Dužina terapije zavisi od problema zbog kog osoba dolazi, terapijskih ciljeva, intenziteta simptoma, pristupa kojim se radi i niza drugih okolnosti. [5]
Čovek koji je došao zbog jednog jasno ograničenog problema može i posle nekoliko termina da oseća da je dosegao svoj cilj, dok osoba koja rešava depresivno stanje, složene odnose ili probleme koji traju godinama može na psihoterapiji da provede značajno više vremena.
Dostupnost termina i zakazivanje
Svaki terapeut je osoba s određenim brojem radnih sati u toku sedmice.
Kada odaberete psihoterapeuta koji vam odgovara i dopada vam se, druga informacija koja vam je sigurno potrebna jeste da li ste vremenski kompatibilni.
Da li terapeut ima otvorene termine u onim danima i delovima dana kada to i vama odgovara?
Većina naših raspoloživih terapeuta smišljeno drži razuđeno otvorene termine kako bi se klijentu što više izašlo u susret.
U našem savetovalištu imamo raspoložive termine i u večernjim časovima i tokom vikenda, baš zato što znamo da ljudi imaju poslovne i druge obaveze i želimo da omogućimo svima termin koji će se najbolje uklopiti u uobičajeni raspored.
Ipak, važno je naglasiti, ukoliko krenete na psihoterapiju, ali zbog određenog razloga morate da napravite dužu pauzu, dobro je o tome razgovarati s terapeutom kako bi se napravio realan plan.
Često postavljana pitanja
Šta ako mi terapeut ne odgovara?
Ova situacija se može desiti i smatra se normalnom.
Kada se dogodi da imate osećaj da vam terapeut ne odgovara, u redu je potražiti drugu opciju.
Javite nam se slobodno i mi ćemo vas preusmeriti na drugog terapeuta.
Da li mi treba uput ili dijagnoza da bih počeo terapiju?
Nije vam potrebno ništa.
Na psihoterapiju ne idu samo ljudi koji imaju dijagnozu. Ljudi dolaze zbog problema u odnosima, životnih promena, anksioznosti, tuge, gubitka, donošenja odluka, ponavljanja određenih obrazaca ili jednostavno zbog želje da bolje razumeju sebe.
Koliko sesija je „normalno“ da čovek ima?
Ova kategorija ne postoji.
Dinamika i psihoterapijski proces su izrazito individualna stvar, kao otisak prsta ili jedinstvena porodična priča.
Dogovorite s psihoterapeutom dinamiku viđanja i psihoterapijski cilj. Na osnovu toga imaćete okvirnu predstavu o procesu koji je pred vama i moći ćete zajedno da ga korigujete prema svojim potrebama.
Da li je online terapija jednako „ozbiljna“ kao i uživo?
Da, online psihoterapija je ozbiljan i validan način rada.
Za određene oblike psihoterapije postoje kvalitetna istraživanja koja pokazuju rezultate uporedive sa terapijom uživo, ali je ipak važno proceniti da li je online format odgovarajući za konkretnu osobu i problem. [4]
Šta ako mi se trenutna cena čini previsoka?
To pitanje je sasvim na mestu i sasvim je normalno i u redu komunicirati to s terapeutom.
Niste ni prvi ni jedini s tom temom i mi pokušavamo da nađemo rešenje u svakom pojedinačnom slučaju.
Upravo zbog toga u savetovalištu imamo sjajne terapeute koji rade i po ceni od 25 evra, a kada je potrebno pokušavamo da pronađemo opciju koja je klijentu finansijski održiva.
Da li mogu da promenim terapeuta u toku terapije ako odjednom zaključim da mi više ne odgovara?
Iako ova situacija nije tako česta, to jeste moguće.
Dobro je komunicirati to što vam ne odgovara kako bi se taj problem, ako je moguće, razumeo i prevazišao u okviru postojećeg terapijskog procesa.
Nije dobro impulsivno menjati terapeuta čim se oseti neka neprijatnost ili zastoj u odnosu jer i to može da bude veoma terapijski funkcionalno.
Ako vam je neprijatno da komunicirate s terapeutom u vezi s tim, ponekad se i to desi, javite nam se da vidimo kako možemo da pomognemo.
Kako dalje?
Nadam se da ste u ovom tekstu dobili odgovore na pitanja koja ste imali, ali svakako, ako se javi još neko pitanje na koje nisam odgovorila, tu sam da pomognem i otklonim nedoumicu.
I to ne samo na temu koga ćete izabrati u mom savetovalištu, već generalno kada je reč o pitanjima i nedoumicama koje imate, a tiču se psihoterapijskog procesa.
Sve što sam ovde napisala tiče se uopšteno izbora s kim ćete i na koji način raditi i stojim iza toga da je dobra priprema zaista više od pola posla.
Odabir pravog psihoterapeuta je za mnoge izbor jednog od vrlo važnih odnosa koje su u životu izgradili.
Taj odnos ih menja, pamte rečenice koje su se tu izgovarale i, pre svega, pamte osećanje prihvaćenosti i podrške koje su u tom odnosu dobili.
Ja sam na svom životnom putu imala nekoliko značajnih terapeuta-anđela koji su me na kraju i priveli ovom pozivu i stojim iza toga da je odabir svog psihoterapeuta odluka koja nikako ne bi trebalo da bude donesena naprečac.
Ako trenutno tražite psihoterapeuta, možete pogledati profile terapeuta u našem savetovalištu i pročitati više o njihovom obrazovanju, iskustvu, oblastima rada, cenama i dostupnim terminima.
Ako ni tada niste sigurni koga da izaberete, možete nam se javiti i ukratko opisati zbog čega tražite pomoć. Pomoći ćemo vam da među našim terapeutima pronađete osobu čije iskustvo, način rada, dostupnost i cena najviše odgovaraju onome što vam je potrebno.
Izvori
[1] Savez društava psihoterapeuta Srbije (SDPS) – Nacionalni sertifikat za psihoterapiju. Standardi koji uključuju najmanje četiri godine specifične edukacije, teorijsku nastavu, lični rad, superviziju i direktan rad sa klijentima.
[2] Savez društava psihoterapeuta Srbije (SDPS) – Psihoterapijska propedevtika. Program za kandidate koji nisu psiholozi ili psihijatri, uključujući opštu psihopatologiju i klasifikaciju psihičkih poremećaja.
[3] Flückiger C, Del Re AC, Wampold BE, Horvath AO. The alliance in adult psychotherapy: A meta-analytic synthesis. Psychotherapy. 2018;55(4):316–340.
[4] Zandieh S. et al. Therapist-guided remote versus in-person cognitive behavioural therapy: a systematic review and meta-analysis of randomized controlled trials. CMAJ. 2024;196(10):E327–E340.
[5] American Psychological Association – Understanding psychotherapy and how it works. Informacije o izboru terapeuta, toku i trajanju psihoterapije.
