Jedan od najčešćih problema s kojima se ljudi sreću kada otkriju postojanje i funkciju granica u odnosima jeste dubok osećaj krivice koji se pojavljuje.

Ponekad se on javi sam i ko bajagi ničim izazvan. Ponekad se ipak okolina svojski potrudi da imamo osećaj krivice kako bi uklonila granice koje smo novopostavili u odnosu.

Zbog toga osećaj krivice možemo proglasiti prirodnom nepogodom koja pogađa fragilne i osetljive relacije u kojima se pojedinci bore da namire svoje potrebe, neretko na račun drugih.

  • Razumeti važnost granica – Ako razumemo zašto su nam granice uopšte potrebne (da bismo se osećali bezbedno i prijatno), razumećemo da se pobuna protiv njih dešava kako bi se namirile tuđe potrebe, a ne naše. Naša potreba je da se osećamo bezbedno i prijatno. Drugi se bore da namire svoje potrebe, neretko nauštrb naših.
    Oni koji se najviše ljute na postavljanje granica imaju najviše koristi od toga da tih granica ne bude.
    mislite o tome.
  • Prepoznavanje svojih potreba – Moramo biti na “ti” s onim što nam je važno u životu. Ako nismo sigurni kakve su to naše potrebe, šta tačno želimo, moramo kopati u tom pravcu. Samo kretanje u smeru upoznavanja samih sebe je isceljujuće, a osim toga mapiranje naših potreba biće nam veoma od koristi kod uspostavljanja granica. Kada znam šta mi je važno za mene lično, nije mi tako komplikovano da formiram granice koje služe tome da štite moje potrebe.
  • Samorefleksija – put u unutar sebe. Razgovarajmo sa sobom o tom osećaju krivice. Odakle on uopšte našem postojanju? Znamo li koja osoba u našem okruženju je naprosto stručnjak da nam donese osećaj krivice? Ima li to veze s tim što neke njene potrebe nisu zadovoljene?
    Da li nam je osećaj krivice učitani programčić još iz relacija s roditeljima ili….
    Razgovor sa sobom je veoma važna disciplina i pomaže nam da razumemo svoja osećanja kojih postajemo veoma svesni.
  • Postavljanje granica s poštovanjem – ljubazno, jasno, ali odlučno. U početku to nije uvek lako, ponekad ćemo zvučati rigidno i grubo, ali vremenom ćemo naučiti da se vrlo postojane granice mogu držati i nežnim i uvažavajućim tonom. Štaviše, što smo sigurniji u svojim granicama, imaćemo manje potrebe da vadimo oružje u odbrani teritorije za koju smatramo da je napadnuta.
    Činjenica da komunicirate s poštovanjem i nežnošću ne znači da ste slabog karaktera.
  • Rad na samopoštovanju – osećaju lične vrednosti. Ko ima snažan osećaj lične vrednosti samopouzdano štiti tu zlatnu kuglu koja mu sija u grudima. S tim ne trguje jer zna da ne postoji ništa vrednije od toga. Odsjaj tog blaga mu daje snagu i samouverenost kada brani i zastupa svoje granice.
    To je put. Da biste imali jake granice, morate znati šta branite i koliko vam je to vredno.
    Što vam je vrednije, to ćete bolje organizovati zaštitu i odbranu.
  • Neće svi biti sretni s novim pravillima – od toga je najbolje odustati odmah. Što pre to prihvatimo biće nam lakše. Loši i netrpeljivi komentari prema našim aktivnostima razgraničavanja uglavnom imaju veze s benefitima koji je osoba imala zato što tih granica nije bilo. Kada razotkrijemo tu istinu, biće nam lakše da se nosimo s tehnikama koje će osoba primeniti kako bi porušila taj novi poredak.

Tehnike mogu biti razne – od ucenjivanja, nabacivanja osećaja krivice, do ignorisanja i isključivanja iz života. Što je drastičnija tehnika, to je bes zbog novonastale situacije i vlastitih nenamirenih potreba veći.

Budite mudri i razumite tu igru.

(Visited 124 times, 1 visits today)