Svi ljudi žele za sebe malo sreće, mira, zadovoljstva. Svi teže da se osećaju sigurno, da budu prihvaćeni, da pripadaju, a opet da budu i svoji. U toj težnji posežu za onim što imaju, bilo to da su zdravi ili nezdravi načini.
 
Na terapiji se nađemo da te nezdrave načine zamenimo onim zdravim, funkcionalnim koji povećavaju kvalitet života.
 
U težnji za unutrašnjim mirom nasuprot dubokom nemiru i konfuziji u vezi sa sobom, drugima i svetom krećem na put pripreme za prijemni na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Nešto me je uvek vuklo razumevanju dece. I upisujem pedagogiju. Shvatam i sećam se da tražim svoje mesto u ovom svetu i  osećaj mira. Nakon završetka osnovnih studija upisujem edukaciju za psihoterapeuta. Jedno se nastavlja na drugo, na treće – traženje mira, upoznavanje sebe i podrška i pomoć drugima.
 
Pored pedagogije i psihoterapije kreiranje porodice i teško iskustvo u trudnoći i porođaju me dodatno usmerava ka razumevanju ranog razvoja, traume, razvijanju nege i fokusu na roditeljstvo novog doba. Verujem da je ulaganje u dete, porodicu, partnerski odnos temelj zdravlja celog društva.
 
Moj fokus u radu je sa zdravim odraslim ljudima koji prolaze kroz različite životne krize i izazove (polazak na fakultet, stupanje u brak, trudnoća, dobijanje deteta, novi posao, razvod, gubitak posla…)

I ne, ne verujem u pozive za popravku sebe, jer to samo ima negativnu konotaciju i aludira na to da smo mi falični i da sa nama nešto nije u redu. Verujem u zdrave delove nas, ohrabrivanje i osvetljavanje istih – naših snaga i resursa. Verujem u upoznavanje svojih prilika za rast i razvoj (koje drugi zovu slabe tačke). Verujem u čoveka i kapacitet za celoživotni rast i razvoj.
 
Ovom rečenicom se vodim ,,Znanje je moć” – iako nekada može da iznenadi i da preplavi. Znanje o sebi, svojim mehanizmima, snagama, načinu funkcionisanja i prihvatanje sebe te može voditi ka kvalitetnijem, zadovoljnijem i autentičnijem životu.