Moj profesionalni  put uvek je bio usmeren ka tome da budem podrška drugima. Od izbora srednje medicinske škole pa sve do studija na Defektološkom fakultetu, razvijala sam empatiju, razumevanje  i duboko uverenje  da je pomaganje ljudima moj životni poziv.

Kroz rad sa decom sa smetnjama u razviju sve više sam uviđala koliko je potrebna pomoć i onoj najvažnijoj karici, njihovim roditeljima i porodici kao celini. To saznanje me je dalje vodilo ka daljoj edukaciji u oblasti psihoterapije.

Uz Sistemsku porodičnu psihoterapiju sam učila koliko je važno posmatrati porodicu kao sistem u kome promena kod jednog član cirkularno utiče na ostale i zato je svaki mali korak važan. Ovakav pristup omogućava mi da sagledam dublje uzroke poteškoća, razumem ih u kontekstu porodičnih odnosa, granica, hijerarhije itransgeneracijskih obrazaca, i tako pružim podršku ne samo pojedincu, već i porodici u celini.

Rad sa decom, porodicama i pojedincima oplemenio me je i pripremio na sopstvene životne izazove. Svaka priča i promena koje sam pratila jačale su moja uverenja  da je povezanost, empatija i podrška ono što nas čini jačima.