Tekst piše: Nikola Kulizić

Konačno! Novi projekat je pred vama, strašno ste uzbuđeni, zadovoljni poslom, odlučili ste da se posvetite, uložite energiju i nekako ste baš kreativni. Osećate entuzijazam i voljni ste da uzmete i dodatne zadate – nema veze što nisu vaši.

Međutim, nakon nekog vremena primećujete da vam neki radni dani padaju teže od drugih, osećate da je stres prisutan, možda ste malo iritabilni i imate teškoću da se fokusirate.

Okej… ovo je sada već previše stresa na poslu, čak počinje da utiče i na vaš privatni život. Vaša produktivnost opada, a tako ste bili voljni da radite na novom projektu. Šta je to? Misli ciničnog karaktera koje inače baš i nisu tipične za vas vam sada padaju na pamet. Glavobolja i mučnina u stomaku su sada deo vaše svakodnevnice, što negativno utiče i na vaše socijalne odnose.

I sada, dalje ne ide… fizička i emocionalna iscrpljenost su uzeli maha. Hronično ste umorni, vidno neefikasni u poslu, ali se uz to osećate i bespomoćno. Mogući su i drugi zdravstveni problemi.

Sve ovo može ostaviti trajne negativne posledice na vaše zdravlje, posao, privatni život i povećati rizik od opasnijih zdravstvenih problema.

Ovako ukratko izgleda scenario koji vodi do burn out-a, ili na Srpskom – sindroma izgaranja.

Sindrom izgaranja uključuje prolongirani stres i sastoji se od tri ključne komponente:
1. preplavljujuća iscrpljenost,
2. ciničnost
3. otuđenost od posla, kao i doživljaj neefikasnosti i otuđenost od posla uz umanjen doživljaj postignuća.

Iscrpljenost se odnosi na individualni doživljaj stresa koji podrazumeva i doživljaj nedostatka energije da se osoba suoči sa još jednim radnim danom. Najčešći uzrok jeste preterana količina posla, ali i interpersonalni sukobi.
Česte misli koje se mogu javiti: Osećam se preplavljeno, prenatrpano zadacima. Ovo je previše za mene.

Dimenizija cinizma predstavlja interpersonalni kontekst sindroma izgaranja.

Usled obima posla, može doći do emocionalnog udaljavanja od ostalih, razvijanja negativne reakcije u odnosu na posao i odrađivanja minimuma zadataka da bi se sprečilo dobijanje otkaza.

Česte misli koje se mogu javiti: Kako da samo prođem kroz ovo radeći minimum, a da i dalje dobijem platu?

Neefikasnost se opisuje kao doživljaj nekompetentnosti i umanjenog nivoa postignuća i produktivnosti na poslu.
Česte misli koje se mogu javiti: Šta ja uopšte radim ovde? Ovo možda i nije posao za mene.

Kada je sindrom izgaranja prepoznat, postoji nekoliko ključnih tačaka usmerenih ka promeni.
Na individualnom nivou ovo podrazumeva fizičku aktivnost, zdraviju ishranu, vežbe svesne pažnje i povećanje kvaliteta sna.
Poželjno je uključiti rad sa stručnjakom iz oblasti mentalnog zdravlja, pa je psihološko savetovanje efikasan pristup.

Takođe, ova kriza je prostor da se razviju veštine upravljanja vremenom i prioritizacije obaveza, kao i postavljanje granica.