Piše: Nikola Kulizić

U prethodnom članku pojašnjeno je šta je burnout, ali, kako ga prepoznati i šta nakon toga? Za početak pažljivo pročitajte naredne tvrdnje i razmislite u kojoj meri one važe za vas:

  1. Postoje dani kada se osećam umorno i pre nego što stignem na posao.
  2. Sve češće se dešava da govorim negativno o svom poslu.
  3. Nakon posla, obično mi treba više vremena nego ranije da se opustim i osećam bolje.
  4. Tokom rada, često se osećam emocionalno iscrpljeno.
  5. Vremenom, čovek može postati otuđen od ove vrste posla.
  6. Ponekad se osećam zgroženo svojim radnim zadacima.
  7. Nakon posla, obično se osećam iscrpljeno i umorno.

Ukoliko ste se pronašli u većini tvrdnji i ukoliko smatrate da one u velikoj meri važe za vas, to može biti indikator da bi vam značilo da započnete proces oporavka od visokog stepena iscrpljenosti.

Evo nekoliko tačaka za razmišljanje koji mogu biti dobra osnova kada planirate svoj oporavak od burnout-a.

Prvo, jako je važno da razumete svoje trenutno stanje. Kakvog ste raspoloženja? U kojoj meri ste fizički i emocionalno umorani? Da li imate “kratak fitilj”? Kakvog kvaliteta je vaš san? 

Odgovori na ova pitanja su dobra polazna tačka za uviđanje najkritičnijih simptoma i mogu da vam pomognu da odredite prioritete tokom oporavka.

Za burnout je tipično i da imate veoma malo slobodnog vremena za opuštanje i relaksaciju koji su od izuzetnog značaja za vaše blagostanje. Koliko vremena provodite opuštajući se? Kako to izgleda? Da li uspevate da napravite pauze u toku dana tokom kojih “punite baterije”? Šta vam pomaže da se opustite na kraju svakog dana? Da li imate prostora da odvojite više vremena za odmor? Čak i minimalno povećanje od 30 minuta dnevno je dobra polazna tačka. Računa se svaki mali korak!

Kada prolazite kroz krizne periode u životu, bliske osobe mogu da vam budu velika podrška. Okej je da podelite kada vam je teško, da razgovarate o tome šta vas muči i da tražite podršku. Kakva je vaša socijalna podrška? Dok čitate ovo, da li vam pada na pamet neko kome biste mogli da se obratite za prijateljski razgovor? Šta biste voleli da podelite sa tom osobom? Često rasterećenje možete da osetite kada to što vas muči kažete naglas.

U praktičnom smislu, tehnike relaksacije mogu biti od velike pomoći. Joga, mindfulness i vežbe disanja dokazano umanjuju nivo stresa i pomažu vam da se barem malo umirite. Ne morate da budete profesionalni joga praktičari, dovoljno je da odvojite vreme za svoj um i telo. Pet dubokih udaha i izdaha svako može da izvede, a oni će umanjiti nivo hormona stresa i aktivirati deo nervnog sistema koji je zadužen za opuštanje.

Veština koja mnogima tško pada, a koja je u direkton vezi sa burnout-om jeste postavljanje granica. Najteža reč za izgovaranje u našem jeziku mnogima je “ne”, a iza nje se krije i vaša sloboda. Dokle god ne naučite da se zauzimate za sebe, kažete “ne” i ne prestanete da pristajete na dodatne zadatke koji su van vaših dogovorenih obaveza, bićete u riziku od burnout-a, ali i visokog stepena nezadovoljstva sobom, drugima i svetom.

Niste sami! Mnogi ljudi prolaze kroz burnout, što nam potvrđuju i istraživanja. Važno je da svako od nas vodi računa o sebi, a to nekada podrazumeva i rad sa stručnjacima iz oblasti mentalnog zdravlja. 


Ako vam se dopada kako Nikola piše i želite da bukirate besplatnu konsultaciju s njim, javite nam se!

(Visited 3 times, 1 visits today)